Srbija i Kosovo treba da se uzdrže od štetne retorike, razgovaraju o pitanju registarskih tablica u Briselu, i ne militarizuju trenutnu situaciju na granici, poručio je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Gabrijel Escobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara za evopska i evroazijska pitanja i novi izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan.  Escobar, koji je prethodno bio zamjenik američkog ambasadora u Srbiji, a funkciju je početkom septembra preuzeo od Metjua Palmera, kaže da su SAD intenzivno angažovane sa evropskim partnerima zbog pojačanih tenzija između Srbije i Kosova i da se nadaju napretku u narednih nedjelju dana.

“Vjerujemo da obje strane treba da se uzdrže od štetne retorike i usmjere pažnju i energiju na dijalog pod pokroviteljstvom EU, dijalog koji mi stoprocentno podržavamo”, kaže Garbijel Escobar i dodaje da je u svakodnevnom kontaktu sa Miroslavom Lajčakom, predstavnikom EU za dijalog Srbije i Kosova.

On ima neke odlične predloge, pokušava da obje strane, kada je riječ o pitanju registarskih tablica, dovede u Brisel da razgovaraju o održivom rješenju, i postoje neka dobra rješenja, ali na dvjema stranama je da se dogovore da razgovaraju o tome, odu u Brisel i razmotre to pitanje. Međutim, mislim da je na obje strane zadatak da ne militarizuju ovo pitanje, da ne šalju specijalne jedinice u mjesto gde postoji KFOR i gdje nema potrebe za tim. Tako da bismo, u vezi sa pitanjem tablica, voljeli da vidimo neki pomak u Briselu negdje u narednih sedam dana”, kaže Escobar u razgovoru za balkanske servise Glasa Amerike, koji je vodio šef Albanskog servisa Arben Džidžo.

Američki diplomata dodaje da je potrebno rješavati mnogo neposrednih pitanja, kao što su pitanja nestalih osoba i energetike - uz naglasak da sve treba da se odvija kroz dijalog.

SAD se zalažu za rješenje zasnovano na međusobnom priznanju dvije zemlje i podržavaju dijalog pod pokroviteljstvom EU, ali taj proces traje već 10 godina bez mnogo napretka. Na pitanje da li je vrijeme za novi pristup Escobar kaže da je vrijeme da se obnove napori na dijalogu.
 

“Dijalogu je potrebna podrška, evropska podrška”.
 

Glas Amerike: Šta znače obnovljeni napori?

Escobar: Rekao bih da, uz dužno poštovanje prema evropskim kolegama, ljudi u regionu nisu uvijek sigurni da ih Evropa želi, tako da Evropa mora da im pošalje poruku da će te zemlje biti članice EU i da će biti članice u nekom razumnom roku. Dijalog Kosova i Srbije je dio tih napora, ali se oni odnose na cio region, uključuju Bosnu i Hercegovinu, Sjevernu Makedoniju i Crnu Goru, tako da poruka mora da bude javnostima tih zemalja da će biti dio Evropske unije.
 

Glas Amerike: Jedan od problema za EU je nedostatak jedinstva, pet članica nije priznalo Kosovo? Da li će SAD izvršiti određeni pritisak na te zemlje da priznaju Kosovo?

Escobar: Mislim da će se to, na kraju, dogoditi ako bude napretka u procesu koji vodi EU.
 

Glas Amerike: Mislite, doći će do priznanja od strane tih članica?

Escobar: Da, to je dio paketa. To ne znači da one ne misle da Kosovo i Srbija ne treba da budu dio Evropske unije na kraju, nego da su te zemlje iz svojih razloga odlučile da sačekaju i vide ishod dijaloga i zato je dijalog važan.
 

Glas Amerike: Da li mislite da će Kosovo i Srbija uspjeti da postignu sveobuhvatno rješenje za vrijeme prvog mandata Bidenove administracije?

Escobar: Nadam se, jer treba da krenemo da rješavamo druga pitanja, a to su kandidatura za članstvo u EU i ekonomska integracija cijelog regiona.
 

“Srbija pouzdan partner; kulturni identitet ne može da postane politički imperativ”

Glas Amerike: Jedan od vaših prethodnika Hojt Ji upozorio je srpske lidere da ne mogu da sjede na dvije stolice ako su stolice suviše udaljene, misleći, naravno, na SAD i EU sa jedne, i Rusiju i Kinu sa druge strane. Od tada, Srbija se sve više približava Rusiji i Kini, od kupovine vojne opreme i vakcina protiv Kovida od obje zemlje, preko sporazuma o privredi i infrastrukturi sa Kinom, preko jačanja kulturnih i vjerskih veza sa Rusijom. Kako SAD gledaju na taj trend i da li se Srbiji i dalje vjeruje kao pouzdanom partneru u regionu?

Escobar: Rekao bih da je Srbija dobar partner, u mnogim oblastima, u saradnji agencija za sprovođenje zakona, u nekim inicijativama u domenu migracije… Oni tjesno sarađuju sa nama na mnogim pitanjima, mnogim regionalnim i bilateralnim pitanjima, a takođe su i ekonomski pokretač cijelog regiona i otvoreni su za ekonomsku integraciju sa ostakom regiona. I predsednik Vučić nas uverava da, dok napreduje sa inicijativom Otvoreni Balkan, otvoren je za saradnju svih šest. Tako da pitanje nije da li se Srbija kreće bliže zapadu, jer 70 ili 80 odsto njene ekonomije je vezano za zapad, veći dio srpske dijaspore je na zapadu, većina investicija dolazi sa zapada... pitanje je da li može da javnost uvjeri da je to činjenica. Dio problema je što ljudi ne razumiju da Rusija ne investira u Srbiju, Rusija ne daje Srbiji humanitarnu pomoć, nisam siguran da Kina u investicijama nudi takav kvalitet kao mi. Hojt Ji je bio u pravu - Srbija ne može da sjedi na dvije stolice, ali mislim da je kulturno, ekonomski, društveno… ona već napravila izbor i na nama je da pomognemo da krenu u tom smjeru na konkretne načine, kroz članstvo u EU.
 

Glas Amerike: Kako SAD vide koncept “srpskog sveta” i nedavne inicijative predsjednika Aleksandra Vučića i drugih zvaničnika da promovišu srpski identitet i “jedinstvo” u regionu? Da li bi taj trend mogao da destabilizuje region?

Escobar: Ostaje da se vidi, ali mogu da vam kažem da ne postoji konflikt, protivrečnost, između toga da ljudi slave svoju kulturu, i žive u nekoj drugoj zemlji. U ovoj zemlji mi slavimo kulturu jedni drugih. Ali pitanje je da li to onda postaje politički i vojni imperativ i što se toga tiče mi apsolutno vjerujemo da su građani različitih nacionalnosti koji žive u drugoj zemlji - građani zemlje u kojoj žive, imaju obaveze prema njoj, a zemlje spolja ne treba da te dvije stvari mješaju. Zato je to veoma zbunjujuće pitanje za ljude u regionu, za ljude u Kosovu, Crnoj Gori, i Sjevernoj Makedoniji, ali verujemo da Balkan kao multietnički dio svijeta ima mnogo toga da slavi u smislu kulture. Politička dinamika i politički imperativi koji proističu iz etničke pripadnosti - to je druga priča.
 

Glas Amerike: Pomenuli ste da Rusija igra posebnu ulogu u Crnoj Gori. Šta ćete uraditi da spriječite destabilizaciju NATO saveznika?

Escobar: Znam da se stalno vraćam na to, ali evropska integracija i članstvo u NATO su veoma važno sredstvo, ali su takođe važne i poruke pojedinačnim strankama i vladama, da je uvođenje destabilizujućih faktora u vlade, i na vladine položaje - veoma zabrinjavajući fenomen.
 

Glas Amerike: Da li vas brine prisustvo Rusije i Kine u regionu Balkana? Analitičari kažu da Rusija i Kina koriste izostanak jake američke uloge da popune taj vakuum?

Escobar: Brine me to, iskreno, mislim da u evropskom prostoru zemlje treba da znaju da imaju druge opcije pored Kine - ekonomski gledano. Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu je bilo sjajan primjer našeg anažovanja u regionu, tijesno sarađujem sa Američkom privrednom komorom, što je jedan od načina da se ljudi podstaknu da gledaju mimo Kine u velikim infrastrukturnim projektima i investicijama, jer naše investicije dolaze uz duguoročne koristi za region. U slučaju Rusije, mislimo da je mnogo toga što Rusija radi, miješajući se u unutrašnja pitanja zemalja Zapadnog Balkana, a posebno Crne Gore, veoma destabilišuće, udaljava vas od puta evropskih integracija i multietničkog pomirenja.
 

Glas Amerike: Koji su, u celini, vaši prioriteti za Zapadni Balkan i najhitnija pitanja koja želite da rješavate?

Escobar: Postoje dva veoma važna pitanja. Prvo, u srednjem roku, želimo bržu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Mislim da je napravljen ogroman napredak, istorijski, kulturno i ekonomski su te zemlje dio Evrope, i mnoge od zemalja su već obavile izuzetne reforme i za Evropu su dobra prilika. Dijele iste vrijednosti i imaju zajedničke interese sa ostatkom Evrope. To će biti prioritet. Uz to, pružiti članstvo u NATO-u onima koji su zainteresovani. To će, očigledno, zahtjevati da tjesno sarađujem sa našim evropskim partnerima od kojih mnogi dele slična gledišta.

Drugi proces ima mnogo veze sa razmišljanjima o tome šta će Balkan biti za sledeće generacije i zato smo ispitivali ekonomske opcije. Zapadni Balkan je područje puno prilika, te zemlje su dinamične, imaju sjajne univerzitete, kvalifikovane ljude, ali nažalost mnogi od tih ljudi ne vide prilike u svojoj zemlji i odlaze, i to će postati strateški problem ne samo za zemlje Balkana nego i Evropu i SAD takođe. Vrlo sam zainteresovan za sva ta pitanja, i ideje o ekonomskoj integraciji, jer ako gledate Zapadni Balkan kao celinu, u teoriji možete da imate ekonomsku grupu od šest zemalja, možda i više, oko 20 miliona ljudi, sa oko125 milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka, i sa stopom rasta od čak 5 odsto, tako da biste bili region Evrope koji se najbrže razvija, i to je uzbudljivo za nas politički, a mislim da će biti podsticajno za američke investitore.   (VOA)