"Oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice’’ stihovi su krvave proslave rođenja djeteta jednom od policajaca iz Priboja.
Gotovo kompletno rukovdstvo policije u Priboju je na taj način zamislite slavilo život! Ovo je zlokobni poklič na ponavljanje zločina od pre 25 i 30 godina.
Da podsetimo da je Vukovar simbol streljanja (poljoprivredno gazdinstvo Ovčara) koje su izvršile srpkse paravojne snage “Leva supoderica” pod komandom JNA (general Mrkšić) 18. novembra 1991. godine.
Svojevremeno je vođena fiktivna istraga pred vojnim sudom u Beogradu, koja nije rezultirala krivičnim postupkom protiv bilo kog lica u vezi sa ovim događajem.
Tek nakon formiranja suda za ratne zločine, haško tužilaštvo je poverilo našem Tužilaštvu za ratne zločine postupak protiv pripadnika paravojnih formacija koji su osuđeni u u Beogradu.
U Beogradu nikada nije suđeno nijednom visokopozicioniranom funkcioneru JNA ili polcije, već se Tužilaštvo držalo egzekutora.
Tokom 92. i 93. godine na obodima Sandžaka na području Priboja i Pljevalja sprovedeno je etničko čišćenje bošnjačkih sela među kojima su najpoznatiji zločin u Sjeverinu 22. oktobra 1992. godine, zločin u Bukovici 15. februar 1993. i zločin u Štrpcima 27. februara 1993. godine. O ovim događajima postoje nesumnjivi dokazi, kao i sudski utvrđene činjenice. Dosledni obrazac ponašanja pokazuje da su sve srpske paravojne jedinice imale direktnu podršku vojske i polcije Republike Srbije kako u izvršenju ovih krivičnih dela, tako i u njihovom prikrivanju.
Proslava rođenja deteta uz krvoločne pesme MUP-a Srbije u PU Priboj predstavljau flagrantan primer izvršenja krivčnog dela iz člana 317 stav 1. KZ RS tj. izazivanjeverske, rasne i nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Tragično je što su izvršioci krivičnog dela policajci koji bi bili dužni da tužilaštvu podnesu krivičnu prijavu zbog ovakvog događaja.
Naravno, do toga neće doći jer je politički pokrovitelj policijskog šovinizma Ministar policije Aleksandar Vulin. Ne bismo se iznenadili da ove “pevače” ministar i unapredi i to preko budućeg direktora policije Veselina Milića kome su svi oni jako dobro poznati.
Javne manifestacije državnog šovinizma, pod oružjem i u uniformi, su tipične za fašističke “demokratije” iz tridesetih godina prošlog veka. Jasno je da Srbija kliza u fašizam, s jedne strane pod uticajem vlasti i svakodnevne nacionalističke propagande, a sa druge strane zbog legitimiteta Miloševićevsko Šešeljevske ideologije iz devedesetih, koja nikada nije pobeđena, a samim tim ni osuđena.
Pre lustracije i pre ustavnih promena potrebno je da Srbija prođe proces denacifikacije, jer to je osnovni preduslov da demokratija ne bude prosta majorizacija od strane većine.
Ovaj slučaj je paradigma i objašnjenje zašto su na svojim funkcijama još uvek Zagorka Dolovac i nevidljivi ombudsman Pašalić. Poverenica za ravnopravnost verovatno čeka mig da se oglasi kao i u slučaju kada je državni filozof Bokan vređao Mariniku Tepić kao pripadnicu Rumunskog naroda. Svi oni brinu da ne bude oštećena država i Srpski svet, a građani neka se snađu sami za svoja ljudska prava.
Imaju li pravo da ćute na najavu novog zla ,,prava’’ opozicija, zelene kolone kao i bošnjačke stranke čiji su funkcioneri ušuškani u blagodeti vlasti?
Imamo li jasniji dokaz da je Srbiji prekopotreban zakon o zabrani negiranja genocida u Srebrenici?
Građanski demokratski forum zahteva momentalnu ostavku Ane Brnabić, pošto ni posle šest godina na čelu Vlade Srbije, nije shvatila šta su joj obaveze, sa kolikim ovlašćenjima raspolaže ni kakvu odgovornost ta ovlašćenja nose.
Zoran Vuletić, predsjednik GDF
(Vijesti.ba)