I tako će vaskrsnuti “Boj na Kosovu“, a dirigentska, ideološka, čuj mene

rediteljska palica uručena je državnom propagandisti Predragu Gagi Antonijeviću, istom onom što je snimio snuff filma “Dara iz Jasenovaca“ i njime obrukao i pobijenu djecu u jasenovačkom genocidu, i njihove porodice, i povijest, i glumce i sve živo,  Piše: Dragan BURSAĆ (CdM)

“Vrijeme je da se nove generacije mladih u Srbiji zadoje mitomanijom, lažima i mržnjom. Daleko bješe 1989. Ima li rješenja za ovo propagandističko zlo koje je na vidiku? Kako reče internet šaljivdžija, snimaće ga sve dok Srbi ne pobijede.“

Čuli ste to sigurno, snima se filmski nastavak ili rimejk ili Bog zna šta, drugo, a što se zove “Kosovski boj“. Pardon “Boj na Kosovu“. Sjetiće se oni stariji, originalni kič-propagandni film “Boj na Kosovu“, snimio je Zdravko Šotra 1989. kao posvetu onom još originalnijem, a nikad pravo prikazanom Kosovskom boju od prije 600 godina.

Kosovski boj 1989. kao priprema za mobilizaciju

Još više, na pare i baterije tadašnjeg nacionalističkog beogradskog režima tada je u izmaštanoj navrat-nanos sastavljenoj epici napravljena jedna bizarna filmska skalamerija koja je imala za cilj jednu jedinu stvar: stvoriti velikosrpski naboj i pripremiti opijeno ljudstvo u Srbiji za sve buduće ratove.

A Srbija je pod Miloševićem izgubila sve narečene ratove od Slovenije baš do Kosova, počinila je masovna etnička čišćenja, elitocide, urbicide i na koncu uz izvršnu ulogu VRS-a genocid, a njene ekstenzije poput SAO Krajine i Republike Srpske, trajno su osramotile srpski rod. Eto, to je bila šibica koja je bačena u kerozinske jaslice Jugoslavije, kako bi se formirala nova Srboslavija i kako bi pod parolom “zaštite srpskog naroda“ “nejači“ “življa“ i ostalih buknuo novi imperijalni rat u pocijepanoj SFRJ. Film “Boj na Kosovu“ bio je fosforni vrh te paklene šibice.

Taj isti ondašnji “Boj na Kosovu“ je bio čisto utemeljenje srpske akademske historiografije toga vremena, što će kazati klasična laž i naučno fantastična epika u rikverc.

Ćirilična distopija.

Celuloidni “Boj na Kosovu“ bio je ujedno priprema i za sve unutrašnje velikosrpske bojeve, čitaj pljačke, od tranzicionih, piramidalnih i bankarskih pljački, hiperinflacije, drumskih otimačina – onih izbornih i onih životnih, sve do pljačke cjelokupnog društva i svođenja Srbije na jednu vrstu Bjelorusije ili Rusije danas sve sa Crkvom Srbije kao vrhunskim i nepobitnim lučonošom indoktrinacije.

Kosovski dan mrmota

Opa! Vrijeme u Srbiji je identično onom iz 1989. Tu je rusofobija, tu je nacionalizam, tu je želja za izolacionizmom, tu su ratne trube, tu je poklič o “nama Srbima kao ugroženim koje mrzi celi svet“, tu je ćirilica, tu je Crkva Srbije naravno!

Što će reći, evo prilike, evo nafake!!!

Bože divnog li vremena da se opet snimi jedna ubleha, koja će indoktrinirati nove mlade ljude, a koji nisu imali tu “sreću“ da žive pod Miloševićem i njegovim analognim Gebelsima.

I tako su napravljene pripreme za Kosovski boj 2.0, koji će mobilizirati staro i mlado, klempavo, kuso i repato, dakle sve zajedno, a što živi u Srbiji krnjoj. Znači nešto više od pet miliona ljudi od vajnih devet miliona moraju opet povjerovati u bajku o Obiliću, Muratu, Lazaru i pratećoj kamarili likova. Vrijeme je, dakle, da se nove generacije zadoje mitomanijom, lažima i mržnjom. Daleko bješe 1989.

Naravski, ova povijesna bitka ni po čemu značajna, pretvorena je u veliku srpsku pobjedu, mit i fatalnu ideju. U realnosti, turska vojska je pobijedila, ali jebo sad realnost!

Zar postoji bolji režiser od Gage Antonijevića?

I tako će vaskrsnuti “Boj na Kosovu“, a dirigentska, ideološka, čuj mene rediteljska palica uručena je državnom propagandisti Predragu Gagi Antonijeviću, istom onom što je snimio snuff filma “Dara iz Jasenovaca“ i njime obrukao i pobijenu djecu u jasenovačkom genocidu, i njihove porodice, i povijest, i glumce i sve živo. Zasrao je Gaga i šefa i stanicu, baš onako kako to Vučićevi medijski gaulajteri najbolje znaju.

A kud ćeš veće preporuke od ove!

Čini se da je Antonijević filmom ”Dara“ ispunio sve preporuke da bi režirao “Boj na Kosovu“.

Antonijević tako kaže da ovim filmom želi da mlađoj generaciji približi jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji:

“Vreme je da se uradi ovakav film i da se mladima ta tema ponovo približi na savremeni način, s novim mogućnostima koje današnja tehnologija nudi. Sve će biti na visokom produkcijskom nivou“, zbori Antonijević.

Jednom riječju, za digitalnog Miloševića koji se zove Vučić Aleksandar jedan digitalni Kosovski bojić.

A kako saznaje baš Vučićevo glasilo “Kurir“, Kosovska bitka moraće da se ekranizuje, u nekoj evropskoj zemlji, kao što su Španija ili Portugal, i za te masovne scene biće potrebno više od 2.000 konja i 10.000 statista. Malo li je?

Antonijević je, doduše, demantovao da se snima u Španiji ili Portugalu, ali za konje ništa ne govori. A žao mi konja.

Još se ne zna ko će platiti ovo čudo, ali se spekuliše o višemilionskom iznosu. U evrima, ne dinarima. Možda je bitka bila srpska, ali je lova konvertibilna, evropska.

Kako god, unaprijed se mazohistički radujem ovom novom bućkurišu koji bio do kraja iduće godine trebao biti pred očima nesretnih ljudi.

Ili kako napisa jedan zaludnih komentatora na mrežama: “Ne snimajte ako Boga znate…Sve će te sje.ati..“

Ja više pažnje posvećujem onom drugom koji je kazao, da će se film snimati sve dok Srbi ne pobijede.

Mali je to korak za filmsku umjetnost ali veliki skok za propagandu.

Pa kom obojci, tom i Lazar Hrebeljanović, sve zajedno sa izmaštanim Obilićem i ostalim CGT digitalnim čudesima. Jer mi lažemo da bi obmanuli sebe, reče onomad jedan od njih… (SB)