Sufijan es-Sevri govorio je: ”Ni u čemu nisam vidio manje asketizma, skromnosti i odricanja kao u vlasti. 

Sreo sam ljude koji su bili spremni ostaviti hranu, piće i imetak, koji su nosili trošnu odjeću i živjeli isposničkim životom, ali ako su obnašali neku državnu funkciju, pa su trebali biti smijenjeni sa tog položaja, svim sredstvima su branili tu poziciju i neprijateljski se odnosili prema ljudima zbog toga.” Prenosi se od Ata'a ibn Seleme da je rekao: ”Kada je Mehdi (iz dinastije Abasija) preuzeo hilafet poslao je po poznatog učenjaka Sufjana es-Sevrija. Kad je Sufjan ušao kod njega, halifa Mehdi je skinuo svoj vladarski prsten i bacio ga pred Sufjana, rekavši: ‘O Ebu Abdullah! Uzmi moj prsten i sudi ljudima po Kur'anu i Sunnetu.’ Sufjan es-Sevri vratio je halifi prsten i rekao: ‘Vođo pravovjernih, imam li dozvolu da govorim?’ ‘Da’, odgovorio je halifa, a onda mu je Sufjan rekao: ‘Molim te, nemoj slati svoje ljude po mene dok ti sâm ne dođem i nemoj mi ništa davati dok ne zatražim od tebe.’ Halifa Mehdi se jako naljutio i otišao. Kad je Sufjan izašao sa svojim drugovima iz halifinog dvora, rekli su mu: ‘Šta te je spriječilo da ne uzmeš halifin prsten i preuzmeš ulogu glavnog kadije?’ Sufjan je odgovorio: ‘Ne bojim se ja omalovažavanja od strane vladara, već se bojim njihovog ukazivanja počasti meni, pa da onda zbog toga previdim i prešutim njihove grijehe i pogreške. Nisam čuo boljeg primjera za ulemu i vladare od onoga koji se spominje u basni jezikom lisice koja je kazala: -Znala sam više od sedamdeset trikova kako se osloboditi i spasiti od psa, ali nema boljeg trika od toga da ja ne vidim psa i da on mene ne vidi.”’  Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić  saff.ba