"Pokušala sam ubiti rođenog oca, bio je u krvi od glave do pete!"

"Uhvatila sam je za goruće uši, digla je u vazduh i bacila mu je u glavu. On je nekako se odmakao, bio je sav u krvi, od glave do pete. Majka je vikala: 'Šta si učinila? Šta si učinila?' Ja joj kažem: 'Htjela sam ga ubiti!'"   Književnica, kolumnistkinja i novinarka Vedrana Rudan u mladosti se borila sa strašnim siromaštvom i nasiljem u porodici. Rudan je svojevremeno pričala o tome kako ju je otac fizički zlostavljao, te da je jednom prilikom, nakon konstantnog zla koje joj je nanosio, pokušala da ga ubije.  

Rudanova se prisjetila trenutka kada je saznala da joj je roditelj umro.  

"Kada mi je umro otac, rekla sam sebi: 'Umro ti je otac!' Željela sam mu smrt kada sam imala petnaest godina, čak sam ga pokušala ubiti, ali mi nije uspjelo, kada sam imala dvadeset, ali je ipak ostao živ. 'Trebala bi pustiti suzu, k vragu, umro ti je otac...' Ja šetam po kuhinji i stvarno sam neke dvije-tri suze izvukla iz sebe. Onda sam rekla: 'Čekaj malo! To smeće je toliko zla učinilo, pa koje suze? Ko te gleda?'. Stalno mislimo da nas neko gleda, da nas neko procjenjuje, da nam neko sudi i da mi moramo biti dobri da bismo tome nekome ispunili želju. Niko nas ne gleda, niko o nama ne razmišlja. Svako ima punu glavu svojih problema. Briga nekoga za vas. Niko o meni ne brine, brine o sebi. Čekaj, ne plačeš za ocem, sama si u kuhinji. Kome ćeš glumiti? Sebi? Tuge nema, radosti nema, olakšanja nema. Odj*bi oca, ništa se nije dogodilo", prisećala se Rudanova u popularnoj TV emisiji.  

Književnica se detaljno prisetila trenutka kada se suočila sa ocem, a ishod umalo nije bio fatalan.  

"Imala sam dvadeset i jednu godinu, diplomirala sam, radila sam stalni posao. U to vrijeme nosile su se mini-suknje, a onda su preko noći došle maksi-suknje. Naravno, kao svaka mlada cura, koja ima svoju platu, pratila sam modu, kao i sve cure mojih godina, bar većina. Otac je došao u tu našu kuhinju, ispod nivoa zemlje. To je bio jedan ćumez, zato sam opsjednuta okruženjem u kom živim. Stalno nešto dotjerujem da mi bude lijepo. Dakle, živjela sam u rupi. On me odmjeravao, onako znalački, prostački, zlobno, odvratno, moćan... Majka je u kutu drhtala, jer nikada se nije smio dizati ton kad je on u blizini. On kaže: 'O, juče si bila ku*va, a danas si časna sestra. Odluči se!' Ja mu odgovaram: 'Ne se*i!' Moja majka je skoro umrla, jer ja sam prvi put digla ton na mog oca. Mislila sam, čekaj, šta mi se može dogoditi. Završila sam školu, radim i sad taj poluobrazovani divljak komentariše suknju koju sam sama kupila. 'Šta te briga! Mogu biti k*rva, mogu biti časna sestra. Šta ti imaš s tim?'", sjećala se Vedrana, pa je nastavila:  

"On je priša ka meni i zgrabio me za tu neku odeću i digao u vazduh i bacio u stakleni orman. Bila sam sva u krvi i staklu. Majka je ćutala i tresla se. Na šporetu za drva bila je velika šerpa puna gulaša. Uhvatila sam je za goruće uši, digla je u vazduh i bacila mu je u glavu. On je nekako se odmakao, bio je sav u krvi, od glave do pete. Majka je vikala: 'Šta si učinila? Šta si učinila?' Ja joj kažem: 'Htjela sam ga ubiti!' Otišao je kod doktora, gde su mu zašili te rane i onda se vratio u kafić i omiljenoj konobarici Ani je rekao: 'Vedrana me pokušala ubiti!' Ona mu je rekla: 'A šta je do sada čekala?' Taj dan sam uzela to nešto šta sam imala od odjeće i otišla iz kuće."

Međutim, nevolje za Vedranu Rudan nisu prekinute. Bila je primorana da se u jednom trenutku vrati u roditeljski dom, tada već sa malenim sinom. Koliko je književnicin roditelj bio loš otac, toliko je bio dobar djed, te je nasilništvo u tom periodu izostalo. Ali, prvi suprug Rudanove bio je također zlostavljač.  

"Prvi muškarac koji je ispunjavao estetske kriterijume, ramena tolika, bokovi ovoliki, kosa takva, osmijeh očaravajući, oči takve, e, ti si taj. Signale druge nisam želela da vidim. Moj prvi muž je bio moj tata, samo u drugom obliku i mnogo gori, mnogo perfidniji, mnogo lukaviji. Jedan dan pljuska, drugi buket cvijeća, sigurni psihopata. Bila sam zbunjena kao i sve zlostavljane žene, jer danas te prebije, a sutra ti donese buket cvijeća i kaže ti: 'Nemoj me provocirati, pa će biti sve u redu'", ispričala je Rudanova, koju je životno iskustvo formiralo da se svojim radom upravo bori protiv stvari koje je preživela.  (SB)