Sejfudin Fehmi Kemura, rođen 22. ša’bana 1280 – 1863. godine, hafizi-kutub (bibliotekar) Osman Šuhdi efendijine kutubhane u
Sarajevu početkom proteklog stoljeća počeo je sa prikupljanjem i istraživanjem fermana, bujruldija i drugih dokumenata o katoličkim bogomoljama i odnosu vlasti prema njima. U sažetom, ali veoma vrijednom djelu koje je štampano 1916. godine u Sarajevu Sejfudin Fehmi je preveo na desetine tužbi, parnica i ostalih službenih obraćanja vlastima.U jednom dokumentu iz 1172. hidžretske godine, muslimani se žale na katolike koji im “uzimaju posao”, jer se bave kopanjem željezne rude u okolini Fojnice te, od vlasti traže da im zabrane da se bave tim poslom, obzirom da im nanose veliku ekonomsku štetu, a zanimljiva je i presuda šerijatskog sudije.
Sadržaj dokumenta uz male “pravopisne” preinake: Vaša ekselencija, milostivi poglavaru da vam Bog zdravlje dade. Mi stanovnici sela Vidsovića u Fojničkoj nahiji otpočevši kopanje rude u našem posjedu da se okoristimo i potpomognemo glede života. Kreševski kršćani kadiju podmitivši, svoje majdane napustivši, dođoše amo te naše majdane preotevše nama veliku štetu nanesoše. Molimo vašu milost da im se zabrani ili da se provede rasprava na bosanskom divanu. Siromašni stanovnici toga sela. Valija molbu šalje fojničkom kadiji na izvid da stvar popravi, pa da javi na divan, a ne poslušaju li , da ih otpremi pred njega. 29. dan rebiul-evvela 1172. Hudžet fojničkog kadije koga šalje na bosanski divan kao izvid za pomenuti majdan. Sadržaj.
Po vašoj naredbi pozvao sam na šerijatski sud obje stranke, to jest tužitelje Omera, Husejna i Mehmeda, te u prisutnosti Nikole, Petra, Čonge i drugih optuženih upitah šta hoće i zašto tuže, pomenuti odgovoriše da se zabrani katolicima kopanje rude. Na upit predrečeni (optuženici) odgovoriše da su se i prije parničili na Bosanskom divanu te na temelju šeriatskog hudžeta dobili smo i valinu bujruldiju s kojom je i nama dozvoljeno kopanje uz plaču suvremene pristojbe, jer to zernljište nije ziratno niti je u čijem posjedu nego carevina, pokazavši te dokumente i ja izdajem ovaj hudžet kao dozvolu da i oni mogu kopati, a dalnja je zapovijed vaša. Napisa se 5. dan rebiul-ahira 1172.[1]
Očito da je u tadašnjem sistemu bilo mnogo više pravde za stanovnike ovog podneblja, negoli je to slučaj danas. dijak.online