U ponedeljak je Srbija obilježila Vidovdan. I prva asocijacija na taj praznik je bitka na Kosovu 1389. kada je srpska kneževina pretrpjela poraz od osmanskog carstva. Mnogo godina kasnije stvoren je kosovski ep, priča o tome kako je do poraza došlo.  “Najveća i najtragičnija neistina je krivotvorenje kosovskoga epa. Ep je veličanstven, to je srpska Ilijada i Odiseja. To je srpska verzija Hristove Golgote,” kaže lider SPO Vuk Drašković.

“Po epu, uoči Kosovskog boja, knez Lazar dobija pismo iz Jerusalima od Bogorodice. Donosi mu ga soko. I u pismu mu Bogorodica piše da bira između ovo dvoje – ako hoće da bude car zemaljski, ako hoće carsko zemaljsko, na Kosovu će poginuti Murat i izginuće turska vojska. Ali ako želi carstvo nebesko, onda će na Kosovu poginuti Lazar i poginuće srpska vojska. I po epu, Lazar namerno bira smrt. Bira poraz. Bira nebesku Srbiju, nebesko carstvo a žrtvuje zemaljsku Srbiju. To je ep koji ceo jedan narod predstavlja kao Hrista koji bira smrt radi vaskrsnuća i pobede nad smrću. I u tome je veličanstvenost Kosovskog epa.

Tragedija nastaje onda kada crkva neukom narodu, a iza nje i toliki političari, književnici, pesnici, brišu razliku između epa i stvarnosti. Tako da se dolazi do uverenja u narodu da je Lazareva žrtva bila namerna i svesna i da moramo biti verni njegovom zavetu pa da uvek između života i smrti biramo smrt. Da između pobede i poraza biramo poraz, i da slavimo poraz. A da između zemaljske Srbije i one nebeske moramo birati onu nebesku.”

A šta se dešava danas?  “Danas se govori da Aleksandar Vučić mora da sačuva Kosovo u Srbiji. U protivnom izgubiće glavu. Jedna strahovita propaganda uverava narod da Kosovo nije izgubio Milošević, da nije potpisana kapitulacija, da nije potpisana Rezolucija 1244. To se ništa ne priznaje već se izmišlja neki novi mit da je Kosovo u Srbiji. Pa se sadašnji predsednik okrivljuje da je izdajnik da će možda da izgubi Kosovo. I to govore oni koji su bili glavni podstrekači režimu Slobodana Miloševića da krene u rat sa NATO u kome će izgubiti Kosovo. Oni koji tada Miloševiću ništa nisu rekli zbog rata i zbog gubitka Kosova.”  Prosto je neverovatno šta se sve može iskonstruisati narodu kao obaveza.

Sada je najsvetija obaveza da se čuva Kosovo u Srbiji. Ali to je i najlakša obaveza, jer ono što nemaš ne možeš ni izgubiti. Ali kako ga sačuvati ako ga nemaš?”Čini se da su nam mitovi i njihovo pogrešno tumačenje došli glave? “Mitovi i epovi su sjajni samo kada bi se pravilno tumačili. Verujte mi, ja sam odrastao na kosovskom epu i mitu. I kad u onoj jednoj pesmi Miloš ubija 12.000 Turaka ja sam bio ljut na njega jer sam smatrao da je to malo. Što nije više. Ali jedno je ep a drugo je stvarnost.”

Šta to vrijedi kad sad da izađemo na ulicu trećina anketiranih bi rekla da je Vuk Branković izdajnik… “Ma koja trećina. Apsolutna većina bi to bila. Rizik je reći da Vuk Branković nije bio izdajnik. A on je bio najveći branilac u toj bici. I nastaviće otpor i posle kosovske bitke, i umreće u turskom zatvoru. A veliki junak je Marko Kraljević koji u kosovskoj bici nije ni učestvovao. On će postati turski vazal i poginuti u turskoj vojsci, kao turski vojnik u bici na Rovinama koja se vodila između Turaka i hrišćana. Boriće se protiv hrišćana.”

Možda samo veći jeres od toga bi bilo kada bi probali da ubijedimo ljude da smo 1389. izgubil bitku. “Abdulah Gul je bio turski ministar spoljnih poslova kada sam ja bio jugoslovenski ministar spoljnih poslova. I za ručkom posle završenih razgovora on je spomenuo kosovsku bitku. Pitao je mene šta ja mislim šta se desilo tog dana na Kosovu polju. – Tu bitku vi ste dobili, ali je mi nismo izgubili.  On je to zapisao. Naravno, mistifikuje se i sam značaj kosovske bitke. Nije ona bila odsudna bitka. Mnogo veća bitka i katastrofalnija po nas je bila Marička bitka. Tu je izginula glavnina naših vitezova i vojske. Mi ovozemaljsku Srbiju preziremo. I ono što znamo, mi nećemo da znamo. Je li Miloš Obrenović bio nacionalni izdajnik dok je kao turski vazal podmićivanjem Turaka pridobijao i kupovao povlastice za Srbiju. Šta ćemo tek reći o Lazarevoj udovici Milici.”

Ona je bila veći diplomata od mnogih.  “Pa čekaj, ta Milica brani zemaljsku Srbiju. Ako prihvatimo ono kako se zbilo kako ep kaže – njoj u jednom danu Bajazit ubija muža, oca i devetoro braće. A onda ona svoju kćerku tom Bajazitu radi spašavanja preživele Srbije, šalje u harem.” Čudi kako i nju nisu proglasili za izdajnicu.  “Pa još se nisu setili…”   SB/Mondo.rs