Jedna djevojka je oduševila Twitter zajednicu u regionu svojim darom za pisanje, a njena priča o Aliji koji je živio ispod
Zelenog vijenca u Beogradu mnoge je dirnula i navela na razmišljanje.Društvene mreže u današnjem društvu imaju ulogu medija. Zabavljaju nas i informišu, a nerijetko možemo i saznati nešto što ranije nismo znali. Platforma su za promovisanje stavova, misli, ideja, ali su i dobar način za izražavanje kreativnosti i talenata.Tako je jedna djevojka oduševila svojim darom za pisanje, a njena priča o Aliji koji je živio ispod Zelenog vijenca mnoge je dirnula i navela na razmišljanje.Ona je napisala da bi mogla mnogo šta da kaže o Aliji, bošnjaku iz Novog Pazara, ali da je ovo priča o njegovoj smrti, a ne o životu.Priču prenosimo u cjelosti: “Kako je umro Alija. Mnogo šta bih mogla da kažem o Aliji, i smiješno i tužno, samo jedno je sveobuhvatno. Alija je bio dobar čovjek, a ovo je priča o njegovoj smrti, a ne životu. Radio je za mene oko godinu dana, spavao u hostelu, nije imao gdje, svakom davao i pomagao a najmanje je imao od svih. Lokal koji sam tada imala zvali smo shop i nalazio se u Gavrila Principa. Tu su se migranti tuširali, prali veš, koristili internet i telefonirali.
Alija je rekao da je bošnjak iz Novog Pazara, kada je umro saznala sam da je Albanac iz Prizrena… Sjetih se jednog razgovora gdje ja kažem htela sam u Albaniju na more ali sam noćas gledala zločine na Kosovu i ne mogu. Uhvatio me za ruku i rekao, pusti to, nemoj da te truju.
Jednom sam ga pitala zašto nije sa porodicom, rekao je da je cio život radio u inostranstvu i svima slao pare, onda povrijedio nogu, operacije, čuda, nije mogao da radi i šalje pare ali niko nije ni njemu slao, pa je samo otišao.Bio je petak, bajram, kada mu je pozlilo i zvao me da dođem. Pored su bili doktori bez granica pa su mu dali injekciju, lijekove i uputili na hitnu gde sam ga ja odvezla. Imao je srčani udar. Stajali smo par sati u hodniku u urgentnom i došli na red da ga pregledaju i uključe ekg. Već je bilo 17:45 i ja sam morala da odem do vrtića i pokupim djecu.
Dala sam mu papire i rekla da kaže koje je lijekove dobio i naglasi da je dobio već injekcije od doktora bez granica. Bio je blijed, mislim da je jedva mogao da govori.Rekla sam mu da ga čekam ispred sa djecom kad završi i tako i bi. Dobio je neke lijekove, mirovanje, odmor…
Izgleda da ljekari nisu ni pročitali one papire, a on je bio u lošem stanju pa nije rekao.U utorak u 2 sata zvoni telefon, kaže dođi Majo, loše mi je. Ostavljam klince same i trčim do šopa (gdje je i spavao), kaže povraćao je nije dobro, zovem taxi, kažem ne mogu sa tobom, ne znam gdje ću sa djecom. Krećemo ka taxiju, on se uhvati za bravu i padne. Da je samo pola sekunde kasnije pao… Već bismo bili u autu… Taksista da po gasu i ode. Ja ga okrenem na stranu, zovem hitnu, nema je. Čujem mu posljednji udah tamo na onoj ulici, onaj veliki teški hroptaj, kad duša izađe.
Zovem car&go da mi neko pomogne, pogubila sam se. Hitne nema. Došao je dečkić, rekoh molim te pomozi do urgentnog, ostao je. Prolazila su dva momka, prišla, pa smo ga unijeli u auto.U urgentnom su ga oživjeli. Rekoh hvala bogu, kažem onom dečku iz car&go, molim te ostani ja samo idem do kuće zbog djece i da zovem nekog da ih pričuva i dolazim, evo ti broj, pozovi me ako se nešto promijeni. Zvao je čim sam ušla u kuću i rekao da je Alija umro.Spustila sam telefon i ćutala, gledala u prazno neko vrijeme…Popila sam tablete za spavanje i sanjala. Alija baš lijep, vitalan, srećan dolazi ka meni i kaže, nisam mogao da odem, a da se ne pozdravim. Nemoj da se ti sekiraš zato sam ti došao. I jako me zagrli, pusti i okrene se i ode. Ja se probudim mirna.Ujutro odem do bolnice, kažu samo porodica može da preuzme tijelo i lične stvari i sahrani ili će država. Jedan doktor kaže “nije mi jasno kako su ga u urgentnom pustili iz bolnice poslije onakvih rezultata i onog srčanog udara…”Tako je to kada nemaš nikog. Cjeli dan sam slala svima na FB sa tim prezimenom poruke i sliku njegovu. Niko ga ne zna. Onda nađem pasoš sa drugim, Albanskim prezimenom pa krenem i za to prezime da šaljem. Javi se čovjek iz Švicarske, kaže ja sam njegov brat, pet godina ga tražimo, detektive smo unajmili, nismo ga našli. Kako je on…Ja kažem nije dobro nimalo, u bolnici je, mnogo je loše. Kreće odmah za Srbiju. Kaže je li živ. Ćutim ja, ćuti on. Nije.
U 7 sati on sa ženom i nekim rođakom dolazi u šop, ja im kuvam kafu. Kaže žena nemoj da pred ovim čovjekom pričaš kako je živio Alija, komšija je, da ne čuje, sramota je. Ja gutam knedlu. Već vidim da džaba život u Švicarskoj, taj mentalitet je ubio više ljudi nego onaj rat tamo na Kosovu.
Rekoše da će poslije da dođu po neko ćebe da ga umotaju i da im ispričam kako mu je živio brat. I nisu se više pojavili. Zvala sam da pitam, kaže evo mi smo već pred Prizrenom. Ja u zbunu.Bog je htio da Alija umre sa 2000 eura u džepu, čuvao je nekom migrantu. Često im je podizao pare sa Western Uniona. Brat je pokupio njegove lične stvari, vidio kintu i zapalio, misleći valjda da ću da tražim.Ja nisam ni znala da ih je bilo, osim što su mi u bolnici rekli da ima mnogo novca i da ne mogu ja da uzmem njegove lične stvari, a telefon sam samo tražila da nekog nađem od rođaka.Tako da ga ti rođaci sahraniše i ni pare ne potrošiše, sve je Alija sam platio. Oni će valjda da plate jednom, ali ne parama.Molila sam mamu da dođe i pet dana sam spavala sa njom, toliko me je sve to potreslo.O tome kako me je migrant poslije jurio da mu ja vratim 2000 eura drugi put.Još nisam otišla u Prizren na grob, a otići ću jednom…”, napisala je izvjesna Maja.Na ovu priču gotovo niko sa Twittera nije ostao imun, pa su se samo nizale pohvale na račun djevojke koja ovo sročila. raport.ba