Jedan profesor priča: ”Dok sam vozio auto, saobraćajna patrola me je zaustavila,

pa je saobraćajac tražio vozačku i saobraćajnu dozvolu gledajući me u lice kroz svoje zatamnjene naočare.

Zatim mi je rekao: ‘Niste vezali pojas, profesore.’

Rekao sam: ‘Nisam, nažalost.’

‘Napravili ste prekršaj, profesore’, rekao je. 

Odgovorio sam: ‘Da, priznajem da sam napravio prekršaj i zaslužio sam kaznu.’

Dok je pisao prekršajni nalog, rekao mi je: ‘Vi ste profesor?’

‘Da’, odgovorio sam.

Policajac je rekao: ‘Ako učenik vara na ispitu hoćete li mu oprostiti?’

‘Ne’, rekao sam.

Rekao je: ‘A šta ćete uraditi u toj situaciji?’

‘Primijenit ću zakon na njega’, odgovorio sam.

Dao mi je prekršajni nalog smijući se, a zatim je rekao: ‘Možete li izaći iz auta, molim vas?’

Iznenađen njegovim zahtjevom nevoljko sam izašao iz auta. Kada sam izašao, policajac me je odjednom zagrlio i poljubio u glavu. Ostao sam zatečen i začuđen njegovim ponašanjem.

A onda je on rekao: ‘Profesore, ja sam vaš učenik iz srednje škole. Sjećam se kada sam, zajedno sa vašim sinom, varao na ispitu, pa ste nas tada kaznili. Uzeli ste i moj i njegov rad, dali nam nulu i na taj način podjednako primijenili zakon i na mene i na svoga sina.

Tog dana sam plakao iz poštovanja prema vama i tuge što ste bez laskanja i protekcije primijenili zakon na svog sina, pa ste tada postali moj uzor. Danas, dragi profesore, ja primjenjujem zakon na vas i ne odstupam od zakona makar se radilo o mom sinu.’

Nisam mogao obuzdati suze od radosti što je ovaj policajac bio jedan od mojih učenika i što zna šta znači sprovoditi zakon, dok se u isto vrijeme borio da mu suze ne krenu niz lice kako bi sačuvao ugled policijske uniforme koju nosi.

Zatim je izvadio iz džepa svotu novca i rekao: ‘Zaklinjem vas, profesore, prihvatite ovaj moj poklon.’

Odbio sam prihvatiti njegov poklon, a on je insistirao da to učinim, govoreći: ‘Ja sam primijenio zakon na vas, a vrijednost prekršaja želim ja platiti, jer vi ste moj profesor i moj uzor.’ Pokušao sam da ga odbijem, ali je on snažno insistirao i još ga je podržao i njegov kolega koji je sa emocijama svjedočio ovoj situaciji.

Napustio sam to mjesto osjećajući nevjerovatnu smirenost, sreću i ponos što sam bio profesor ovom policajcu i što sam izveo generaciju koja neće izdati svoj poziv ni svoju zemlju.”

Tako se grade generacije i tako se grade države.   Priredio: Abdusamed Nasuf Bušatlić   saff.ba