Još jedan grozan običaj koji je dugo bio prisutan u Srbiji i koji je Bora Stanković opisao u romanu “Nečista krv” SNOHAČENJE – NAJBIZARNIJI SRPSKI OBIČAJ PRISUTAN DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA .   Jedan od najjezivijih i najbizarnijih običaja kod srpskog naroda svakako je snohačenje, koje podrazumeva ljubavni odnos između svekra i snaje, koji se javljao zbog bračne nezrelosti ili odsutnosti sina, što je trajalo sve do njegovog punoletstva.

Ovaj običaj nije smatran za greh. Snohačenje je nasleđeno od Južnih Slovena, postojalo je i nakon 1878. godine, pa sve do povlačenja Otomanskog carstva s Balkana 1912. Međutim, potpuno je iskorenjeno tek krajem Drugog svetskog rata. Praktikovale su ga sve klase društva. Bio je rasprostranjen, kako u selima, tako i u planinskim delovima, a očigledno i u gradskim sredinama. Međutim, ovaj običaj nije se “poštovao” samo u Vranjskom kraju, već i u Pomoravlju, gde je pravilo bilo da se oženi maloletni dečak, koji još uvek nije sposoban za bračne odnose, sa odraslom devojkom.

SNAJA RODI SVEKRU DETE, NIKO NIJE SMATRAO GREHOM:  Nažalost, iz ovakvih veza, često se dešavalo da snaja svekru rodi dete. Snohačenje niko nije smatrao grehom, pa čak ni mladi muškarci čije su žene spavale s njihovim očevima, jer su i oni ponavljali ovaj običaj kada su odrasli. Ovaj bizaran običaj je pronašao i svoje mesto u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića, gde se govori o deda Velji koji je sa svim svojim snajama snohačio, a one su ostajale trudne s njim. Svi iz jednog sela kao da su od jednog oca, matere, jedne kuće, a ne iz čitavog kraja – ovako je Bora Stanković u svom romanu opisao snohačenje.  (Telegraf.rs)